9.06.2017 aktuelno
Kusturica : Kultura gubi značaj, glas umetnika u Evropi se ne čuje

IZVOR : TANJUG

Peter Handke, Milovan Danojlić, Ju Hua, Zahar Prilepin i njihovi domaćini, Emir Kusturica i Vladan Vukosavljević, u okviru skupa "Beogradski kontrapunkt", razmatrali su situaciju u kojoj se danas nalaze kultura i umetnost, posebno književnost, skrenuvši pažnju na hiperprodukciju knjiga, nevidljivost velikih pisaca i da su oni izgubili uticaj u savremenom svetu.

Kusturica je konstatovao da je ovo vek u kome je sve kolabiralo, uključujući kulturu i umetnost, vreme kada veliki romani ne obeležavaju čas u kome živimo, već su marginalizovani i primetio da danas ne možemo da kažemo da ima manje dobrih pisaca nego u prethodnom veku, ali su postali manje vidljivi, zatrpani gomilom smeća.

On je konstatovao da danas u Kanu od 5.000 filmova 22 koja valjaju određuje ideologija savremenog zapadnog sveta koja tvrdi da su komunizam i fašizam isto i nameće političku korektnost i autocenzuru kao bazu ponašanja.

"Teško je živeti u vremenu u kome kultura gubi značaj, a smeće pravi šumu kroz koju se teško dolazi do velikih dela. Političari su preuzeli funkciju velikih umetnika, a veliki umetnici su ostali bez uticaja. Umetnik u Evropi je izgubio poziciju, njegov glas se ne čuje", rekao je slavni reditelj.

Handke je ocenio da je Kusturičina konstatacija strašna, ali ispravna, s tim što se ne slaže da su političari oteli uticaj umetnicima.

"Niko tu nije zločinac, svi su nedužni i to je skandal. Nevinost i nedužnost ljudi je kriva", rekao je on, primetivši da je film uzeo primat u odnosu na ostale umetnosti, ali i naglasio da pismo jednog čitaoca iz Negotina ili Seula vredi više od liste bestselera.

Prilepin se nadovezao na Kusturičinu konstataciju da nas savremeni globalizovani svet poziva da odustanemo od ideologije, svog identiteta, poručujući "dođite goli u naš globalni svet i bićete srećni", pri čemu oni, primetio je ruski pisac, ne odustaju od svoje ideologije, svog naroda, svog imena.

On je kazao i da je u Francuskoj "omiljeno jelo" loša vest iz Rusije i da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde može da govori pohvalno o Rusiji.

"Zadatak umetnika je da ne bude podložan manipulaciji. Dostojevskog bi danas smatrali zločincem, iako je on pisac broj jedan u svetu i svi ga poštuju. Tolstoj bi bio fašista i nitkov. Dostojevski, Tolstoj, Hemingvej nisu bili politički korektni", kazao je Prilepin primetivši da u Rusiji pisci još uvek imaju veliki uticaj, za razliku od drugih zemalja Evrope.

On je istakao da njegove knjige čita svaki stoti stanovnik Rusije, uključujući i predsednika Vladimira Putina. "Ja tako utičem na Putina, a Putin utiče na svet", uz osmeh je dodao jedan od najčitanijih ruskih pisaca poslednje decenije.

Prilepin je, takođe, primetio da kriza uticaja pisca na masu nije posledica toga što su ljudi usmereni na nešto drugo, već zato što je pisac postao previše poslušan, "kao da su ga dresirali".

Danojlić je rekao da je ogromna količina knjiga plod opšte demokratizacije, lakoće objavljivanja, činjenice da svako ko nauči 30 slova hoće da napiše knjigu, ali je ipak uveren da prava knjiga uvek nađe svog čitaoca.

On je konstatovao i da je poezija postala potpuno nevidljiva, da su se pesnici na zapadu pretvorili u "sektu prvih hrišćana", što je indikativan znak opadanja kulturnog kapaciteta i životnog elana.

Danojlić je rekao i da teško uviđamo činjenicu da su velike zapadne kulture vekovima građene na pljački, otimačini, ratovima, eksploataciji kolonija i sopstvenog naroda i poručio da moramo u svom odnosu sa zapadnim svetom, od koga još uvek imamo šta da naučimo, da razdvojimo upravo to od gorkih stvari i pronađemo sopstveni put između tih suprotnosti u svetu kojim vlada laž.

"Okvir u kome živimo je prezasićen lažima i kultura, posebno književnost, nastoji da održi standard normalnosti i poštenog mišljenja što je najteže. U situaciji kada sve posmatramo kroz prizmu zapadnog imperijalizma, književnost trpi još veći izazov da se bori za pravdu, istinu i čovečnost", naglasio je Danojlić.

On je kazao i da je "masa opismenjena da bi čitala uputstva za belu tehniku, tabloide i potpisivala čekove, što se ne razlikuje mnogo od stanja potpune nepismenosti", ali i dodao da ne treba očekivati da svi čitaju i to vrhunsku literaturu jer to ne bi bio normalan i zdrav svet.

Hua je skrenuo pažnju na interesantnu pojavu koju je nedavno primetio na jednom takmičenju da pisci, rođeni posle devedesetih godina, imaju svoje kompanije koje vode njihovi menadžeri od dvadesetak i nešto godina i koji kreiraju veliku bazu obožavalaca, ali i naglasio da je optimista da će značajne knjige uvek imati uticaja na ljude.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, čija je ideja organizovanje "Beogradskog kontrapunkta", osvrnuo se na hiperprodukciju knjiga, zapitao se koliko je knjiga zapravo potrebno pojedincu da bi one imale temeljan efekat na njega i primetio da je industrija zabave od kulture učinila robu i da će to dovesti do njenog kraha.

Handke je, reagujući na analizu stanja na književnoj sceni, koju su izneli učesnici "Beogradskog kontrapunkta", povikao da je dosta kukanja.

"Baš me briga da li imam čitaoce. Ja sam odlučio da nastavim da pišem kao i do sada", kazao je slavni književnik i citirao Getea koji je rekao da "u teškim vremenima, gde je sve nezivesno i tragično, veliki ljudi nastavljaju da rade kao da se ništa ne događa".

9.06.2017

Kusturica : Kultura gubi značaj, glas umetnika u Evropi se ne čuje

Peter Handke, Milovan Danojlić, Ju Hua, Zahar Prilepin i njihovi domaćini, Emir Kusturica i Vladan Vukosavljević, u okviru skupa "Beogradski kontrapunkt", razmatrali su situaciju u kojoj se danas nalaze kultura i umetnost....

6.05.2017

Dejvid Linč : Više nikada neću snimiti film

Američki režiser Dejvid Linč, autor filmskih hitova “Blue Velvet”, “Eraserhead“ i “Mulholland Drive”, izjavio je za The Sydney Morning Herald da više neće snimati filmove, prenosi Independent.

3.05.2017

Ivanji : Istorijski roman je uživanje u istraživanju

Nedavno je predstavljena romansirana biografija rimskog cara Julijana, u izdanju Lagune, autora Ivana Ivanjija, kao treći deo trilogije o rimskom carevima sa Balkana. Autor knjige je bio gost Kažiprsta B92.

25.04.2017

Paolo Sorentino i Vil Smit u žiriju festivala u Kanu

Glumci Vil Smit i Džesika Častejn i italijanski reditelj Paolo Sorentino biće u žiriju ovogodišnjeg 70. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, saopštili su organizatori. Oni su ranije objavili da će španski reditelj Pedro Almodovar predsedavati žirijem za glavni takmičarski program.